Фридрих Карл фон Савиньи

Система современного римского права. Том IV


Скачать книгу

«debet eum tradere», то это несомненная интерполяция, поскольку Гай знал очень хорошо, что собственность на раба можно было передать не путем традиции, а только путем манципации или in jure cessio.

      79

      Так дело правильно излагают Кирульф (Kierullf, S. 277) и Вехтер (Wӓchter, H. 3, S. 105).

      80

      L. 1, 2, 10 C., de praescr. longi temp. (7. 33); L. 2 C., ubi in rem (3. 19); L. 26 C., de rei vind. (3. 32).

      81

      L. 8 pr. § 1 C., de praescr. XXX. (7. 39) от 528 г.

      82

      Wächter, H. 3, S. 99–104.

      83

      Pr. J., de usuc. (2. 6): «et ideo Constitutionem super hoc promulgavimus, qua cautum est, ut res quidem mobiles per triennium, immobiles vero per longi temporis possessionem, i. e. inter praesentes decennio, inter absentes viginti annis, usucapiantur». То, что здесь не упомянуто 30-летнее владение, может объясняться халатностью или принятием во внимание его исключительного характера и свойств; из этого упущения нельзя делать вывод о существенном отличии в данном случае. В нем тоже содержится подлинное приобретение собственности в силу давности и лишь случайно так не называется.

      84

      L. 2 C., de ann. exc. (7. 40).

      85

      L. 5, § 5 si ususfr. (7. 6); L. 10 de usufr. accresc. (7. 2); L. 8, § 4 si serv. (8. 5); ср.: Keller, S. 175.

      86

      Gajus, IV, § 114. Но и согласно строгому мнению, ответчика не должны были, пожалуй, присуждать к двойному исполнению. От этого его защищала, возможно, condictio sine causa. Подробно этот вопрос рассматривает Келлер (Keller, S. 180–184).

      87

      § 2 J., de perpet. (4. 12). След отвергнутого строгого принципа попал, вероятно, по ошибке в L. 84 de V. O. (45. 1) (ср. с. 398 [т. III русского перевода «Системы…»]; Wächter, H. 3, S. 26).

      88

      L. 37, 38 pr. de nox. act. (9. 4).

      89

      L. 7, § 7 ad exhib. (10. 4).

      90

      L. 37 pr., § 6 de op. libert. (38. 1).

      91

      L. 58 de O. et. A. (44. 7); L. 29 de nov. (46. 2); L. 87, 139 pr. de R. J.. L. 33 de O. et A. (44. 7), которая представляет особые трудности, была уже объяснена выше, в § 257. Намного более редкие иски, которые не передаются по наследству лицом, имеющим право на иск, обосновываются совершенно другими правилами и не становятся передаваемыми по наследству только благодаря литисконтестации.

      92

      Этот вопрос рассматривают Воэций (Voetius, VI, 1, § 4) (кратко и основательно), Глюк (Glück, Bd. 8, S. 147–151) (с подробным перечислением авторов) и Вехтер (Wächter, H. 3, S. 120–124).

      93

      L. 11, § 4, 5 de exc. rei jud. (44. 2). Этот фрагмент полностью используется в учении о судебном решении.

      94

      «Interpellare» вместо «judicio interpellare» («предъявить иск») часто встречается и в других местах, например в L. 1 de distr. (20. 5); L. 13, § 3 de injur. (47. 10).

      95

      L. 7, § 7 ad exhib. (10. 4) (ср. выше, § 261).

      96

      L. 11, § 4, 5 de exc. rei jud. (44. 2).

      97

      L. cit.: «…alia enim causa fuit prioris domini, haec nova nunc accessit. Itaque adquisitum quidem postea dominium aliam causam facit, mutata autem opinio petitoris non facit».

      98

      L. 17 mandati (17. 1).

      99

      Так фрагмент понимают противники, поскольку путем arg. a contrario мысленно добавляют: «si non exegeris, absolvendum te esse». Однако безусловное применение этого аргумента вызывает сомнение повсюду, и особенно здесь его следует отвергнуть, поскольку освобождение, согласно общему характеру иска из поручения, отнюдь нельзя было бы оправдать.

      100

      Keller, S. 185, 187; Wächter, H. 3, S. 121.

      101

      Gajus, IV, § 55, 56. В некоторых случаях, согласно древнему праву, допущенную ошибку